Pčelica Milica i ja

Pčelica Milica je rođena jednog sunčanog, letnjeg prepodneva, na mestu gde se najmanje moglo nadati, iz čudnog razloga što je mnoštvo šarenih misli koje su se vrzmale po plavetnilu neba nad zaglušujućom bukom saobraćaja i mase neznanih ljudi u gradskoj vrevi, moralo da sleti na komadić hartije …

Bila je sama, izranjala iz svesti nadajući se da ću je možda primetiti, sresti i povesti u život. Nisam ni opazio da su tu i buckasti trut Dobrivoje, koji je u njoj video sav svoj svet, a sramežljivo krajičkom oka vazda je čežnjivo posmatrao i još mnogo čarobnih duša posvuda oko Milice; nisam morao da ih izmaštam, sami su se pojavljivali i bila je velika šteta prepustiti da ih prekrije prah zaborava. Tako smo Milica i ja počeli dugo poznanstvo, prijateljstvo koje je neprestano raslo i činilo naše živote smislenim. Voleo bih da nam se pridružite, ako se već nismo sreli negde, da budete naš prijatelj, drug i kada se radujemo i kada tugujemo. Hoćete li?

Ah, da, gotovo zaboravih da vam kažem štogod o sebi, Milica me preteče. Zovem se Dejan Kreculj, ceo svoj dosadašnji život proveo sam u školi, sa decom i za decu koja su odrastala i potom sa decom te dece. Blagoslov takvog druženja je u tome što sam i u ovim godinama ostao u duši radoznali dečak koji široko otvorenim okicama s oduševljenjem gleda u beskraje zvezdama osutog nebeskog svoda tražeći među njima smisao i nedokučivo čudo radosti življenja, postojanja.

One response

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s